Седам тачака које треба узети у обзир пре почетка претраживања

Ево неколико основних података које треба знати пре почетка претраживања.

1. Појмовни приступ

Претраживање стања технике се, по правилу, своди на комбинацију појмова који дефинишу предмет вашег претраживања.

Претраживање стања технике у подручју патената састоји се од проналажења релевантних докумената у збирци патентних докумената. Поља која се уобичајено претражују су апстракт или ознака класификације.

У бази података патената проналасци су укратко описани у апстракту и ознакама класификације које су додељен патенту. Ознака класификације из једног од система класификација патената, нпр. Међународне класификације патената (IPC) или Европске класификације (ECLA), по правилу најбоље карактеришу технички садржај патентног документа.

У апстракту ћете наћи речи, придеве и глаголе, који међусобно повезани чине реченице које изражавају предмет вашег претраживања. Ако је израз који се односи на предмет претраживања у свим релевантним документима исти, речи, глаголи и придеви ће се разликовати, од једног релевантног документа до другог.

Израз који се односи на технички предмет претраживања комбинација је појмова која ће остати исти у свим релевантним документима.

Знајући да документи које тражите имају одговарајуће заједничке карактеристике, ваше ће се претраживање састојати од проналажења докумената у којима је присутна наведена комбинација појмова.

Будући да су патентни документи класификовани, тражење одређеног појма не би се требало ограничити само на претраживање помоћу кључних речи. Одређени се појам може савршено описати класификационом ознаком.

Према томе, добра претраживачка стратегија обухвата комбинацију кључних речи и класификационих ознака. Поједини појам може се дефинисати помоћу "OR" оператора комбинацијом кључних речи и класификационих ознака које се односе на тај појам.

Искуство показује да у почетку није лако одредити све могуће синониме и класификационе ознаке које се односе на један појам. То је поступак који се може прилагођавати током самог претраживања: релевантни документи откривају нове начине изражавања ваших појмова. Употребом тих нових појмова омогућено је проналажење нових докумената итд. То је поступак који се понавља и који искусан претраживач прекида када има осећај да додатним напорима неће доћи до нових резултата.

2. Више, лакше

Лакоћа претраживања стања технике пропорционална је броју докумената који су релевантни за предмет вашег претраживања, а који су садржани у збирци коју претражујете.

Ако базе података садрже стотине докумената који се односе на предмет вашег претраживања, могућност проналажења релевантног документа врло је велика чак и ако употребите неспретну комбинацију кључних речи. Разумљиво је зашто је то тако. Стотине релевантних докумената значи да у бази постоји око стотину различитих апстракта који описују више или мање исти проналазак. Према томе, могућност да су у неким од тих апстракта употребљене све кључне речи којих би се неко могао сетити врло је велика. Другим речима, ако замолите 100 особа да у неколико реченица опишу исти проналазак, сигурно је да ћете употребом ваше властите комбинације кључних речи пронаћи барем један од тих описа.

Према томе, може се рећи да је претраживање тешко извести када база података садржи мали број докумената који одговарају предмету вашег претраживања. То се углавном и догађа: релевантни документи који се односе на предмет вашег претраживања не постоје или их је врло мало. У таквом случају, поновљени приступ траженом појму изузетно је ефикасан и требало би да доведе до проналажења тог малог броја докумената.

3. Размишљати на други начин

Како бисте се померили с мртве тачке, покушајте да размишљате на неки други начин и нађите нове појмове који дефиншу предмет вашег претраживања.

Како бисте пронашли додатне појмове који би се могли односити на проналазак, понекад морате размишљати и на другачији начин: истражите вишеструке могућности и вишеструке приступе уместо да се држите само једног приступа.

4. Ограничења појмовног приступа

Када предмет претраживања није могуће изразити "нормалном" реченицом, појмовни приступ није применљив или се може применити само уз добре индексне шеме.

Појмовни приступ било би погрешно представити као универзалну претраживачку стратегију.

5. Нисам ништа пронашао

Непроналажење релевантних докумената није доказ да они не постоје.

Чак се и искусни претраживачи сусрећу са случајевима у којима нису пронађени релевантни документи. То не значи да релевантни документи не постоје или да их је немогуће пронаћи. Пословица која је добро позната међу археолозима каже: ако остатке старога храма не нађеш, то не значи да храм није постојао или да се не налази на неком другом месту.

У претраживању патената то се догађа често и из разних разлога:

  • претраживач можда није употребио добитну комбинацију, што се често догађа новим претраживачима.
  • у неким патентним базама не постоје нека поља која користите приликом претраживања као нпр. класификација. Такав је случај с базама података које садрже збирке које нису класификоване.

6. Користите интернет у највећој могућој мери

Претраживање одређених патената понекад је најбоље урадити служећи се и информацијама доступним на интернету и информацијама садржаним у патентним базама података.

Често пропуштамо комбинацију информација доступних на интернету и информација из патентних извора. Патенти или проналазачи често су наведени у текстовима који су расположиви на интернету и који садрже вредне податке који би нам могли омогућити наставак претраживања патентних база података.

7. Употреба одговарајућих алата

Употреба бесплатних претраживачких алата у подручју патената није нужно јефтинија од употребе базе података која се плаћа.

Наведени принцип произлази из здравог разума. Многе расправе вођене с професионалцима у области патената откривају да се бесплатним алатима често слепо вјерује. То је последица мишљења да бесплатне услуге нуде исто толико информација као и комерцијалне базе података, ако не и више. Корисници треба да буду обавештени о ограничењима бесплатних производа. На пример, у Espacenet-у апстракти нису увек доступни, али су доступни у добро познатим комерцијалним базама података. Осим тога, чак и ако бесплатне базе користите до њиховог максимума, свесни њихових добрих и лоших страна, често ћете у тим базама провести много више времена у проналажењу резултата него што је потребно ако користите алате који се плаћају. Трошкови професионалца у подручју патената који проведе 2 сата служећи се бесплатним базама често су већи од трошкова истог професионалца који проведе 15 минута служећи се базама који се плаћају (укупни трошкови рада и употребе базе података).